Kada samo jednom osetite zadovoljstvo koje pruža letenje,
zauvek ćete hodati zemljom očiju okrenutih nebu,
jer ste tamo bili i čeznućete da se tamo vratite
Leonardo da Vinči
10.05.2009
Četrdeset godina od prvog leta Boinga 747
Komanda USAAF-a je 1963.godine raspisala konkurs za veliki strateški transportni avion. Po specifikaciji CX-X avion je trebao da ima nosivost od 81.600 kg, brzinu od oko 805 km/h (0.75 Mach) i dolet od 9.260 km (sa teretom od 52,2 tone). Transportni prostor je trebalo da bude 5.18 metara širok, 4.11 m visok i 30.5 metara dugačak. Kako nijedan proizvođač nije predstavio dovoljno atraktivan projekat specifikacija je modifikovana i sada je tražen avion za „teške logističke sisteme - Heavy Logistics System“ CX-HLS. Specifikacijom je traženo da avion ima četiri motora veće snage i ekonomičnosti.
Na konkursu su se nadmetali Boing, Daglas i Lokid. Komanda USAAF-a se 1965.godine odlučila za projekat kompanije Lokid. Rukovodstvo kompanije Boing je odlučilo da se projekat modifikuje u putnički avion. Istovremeno je kompanija Pan Am (Pan American World Airways) zatražila od Boinga da knstruiše putnički avion koji će biti dva puta veći od Boinga 707. Inžiner Džo Suter (Joe Sutter) je izradio studiju o potrebama avioprevoznika, pa je u skladu s tim nastavljen rad na novom avionu. Planirano je da se avion koristi kako za prevoz putnika tako i roba. Kada je u pitanju prevoz roba avion je projektovan kako bi se omogućilo smeštanje kontejnera dimenzija 2.4 x 2.4 x 12 m. Kompanija Pan Am je u aprilu 1966.godine naručila prvih 25 Boing 747-100 kako je avion označen po ceni od 525 miliona dolara.
Po originalnom projektu avion je trebalo da ima dve palube širine 4.57 metara, ali se od ovog plana odustalo. Pilotska kabina je postavljena na gornjoj palubi kako bi se u donjem delu nosa omogućila ugradnja vrata za utovar kabastih tereta. Ovo je istovremeno avionu dalo i prepoznatljivu grbu. Motore za novi avion je obezbedila kompanija Pratt & Whitney. Treba pomenuti da su motori JT9D planirani za transportni avion CX-HLS ali je na konkursu pobedila kompanija General Elektrik sa TF39.
Pre no što je prototip do kraja završen izvršena su opsežna testiranja raznih sistema i komponenti. Treba pomenuti da je 560 dobrovoljaca učestvovalo u probama sistema za evakuaciju. Po pravilima FAA svi putnici moraju biti evakuisani za manje od 90 sekundi, uz nekoliko modifikacija uslov je ispunjen. Kako bi se obučili piloti Boing je konstruisao i simulator poznatiji kao "Waddell's Wagon", tj. pilotska kabina je montirana na kamion kako bi se piloti obučili za manevrisanje avionom prilikom taksiranja. Prvi avion je završen 30.septembra 1968.godine, a prvi put je poleteo 9.februara 1969.godine. Avion je imao široki trup (dugačak 59.36 m i širok 6.13 m) sa dve palube. Avion je mogao da ponese 322 tone tereta. Boing 747 su pokretala četiri motora JT9D koji su postavljeni u podkrilnim gondolama.
Krila su zakošena pod uglom od 37.5° kako bi se obezbedila brzina od 0.84 do 0.88 Maha. Ovo je istovremeno omogućilo i korišćenje postojećih hangara. Stajni trap se sastoji od četiri stajna trapa sa 16 točkova
Avion je mogao da ponese više od 366 putnika. Glavna paluba: u ekonomskoj klasi je išlo deset sedišta u redu (3-4-3) i sedam sedišta u prvoj klasi (2-3-2); a na gornjoj plaubi šest sedišta u redu (3-3) u ekonomskoj i četiri sedišta u prvoj klasi (2-2).
Rezultati testiranja su bili zadovoljavajući. Avion se dobro ponašao u letu, a nisu primećene ni spregnute oscilacije, kratkog perioda (dutch roll). No, nije sve prošlo bez problema. Otkrivene su opasne oscilacije krila, a bilo je problema i sa motorima. Prejako dat gas bi zagušio motore. Kućišta turbina su morala da se menjaju brže no što je planirano zbog distorzije materijala. Avion je predstavljen svetskoj javnosti na Pariskom aeromiting 1969.godine, a dozvolu za komercijalne letove FAA je izdala u decembru iste godine.
Pan Am je prve 747-100 dobio krajem 1969.godine, 28 meseci nakon potpisivanja ugovora što je zaposlenima donelo nadimak „The Incredibles – neverovatni“, a sam avion je zbog veličine nazvan Džambo džet. Kako kompanija nije imala dovoljno velike proizvodne pogone za sklapanje novog aviona izgrađena je nova fabrika u blizini Sijetla na površini od 316 hektara. Kako bi se projekat završio kompanija Boing je uzela velike bankarske kredite i bila je na ivici propasti. Pan Amov prvi 747 je poleteo prvi put 20.januara na liniji Njujork – London.
Tokom eksploatacije 747 se pokazao veoma dobro. Troškovi odršržavanja su bili najniži po broju putnika. No, ekonomičnost 747 je imala i manu, rentabilnost je drastično opadala sa smanjenjem broja putnika. Ovo je postao glavni problem u vreme naftne krize 1973.godine. najveće američke kompanije su 747 prebacile sa putničkih na teretne linije. Na putničkim linijama 747 se zadržao i dalje na pacifičkom i azijskom tržištu a posebno u Japanu.
Boing je razvoj 747 nastavio modelima 747–100B i 747–100SR (Short Range). Model 100B je imao ojačanu konstrukciju i nosivost od 340.000 kg. Model 100SR je mogao da ponese od 498 do 550 putnika i trebalo da se koristi na kraćim linijama, prvenstveno u Japanu. Model 200 je završen 1971.godine, a od predhodnika se razikovao po jačim motorima i većoj nosivosti (377.842 kg). Zatim je usledio model 747SP većeg doleta. Početkom osamdesetih godina Boing je razvio model 300 sa redizajniranim palubama kako bi se povećao broj putnika. Gornja paluba je ojačana, povećana je brzina krstarenja. Ovaj model se proizvodio u tri varijante: putničkoj, teretnoj i meštovitoj (putničko-teretna). Zatim je usledio model 400, koji je imao aerodinamički doteraniji profil, i redizajnirane palube. Pilotska posada je smanjena sa tri na dva člana. Treba pomenuti da je ovaj model sletao na više od 210 aerodroma u svetu i smatra se jednim od najboljih teretnih aviona.
Boing 747 će ostati upamćen i kao avion koji je u jednom letu prevezao 1.087 putnika (1.122 sa decom koja su uvedena bez karata, a rođene su i dve bebe) prilikom evakuacije Jevreja iz Etiopije (Operacija Solomon). Kako bi se model 400 osavremenio Boing je 2000.godine počeo proizvodnju 747–00ER (extended range – povećani dolet). Tokom devedestih kompanija Boing je izradila nekoliko studija kako bi se 747 modernizovao ali nije bilo dovoljno zainteresovanih kupaca pa su izvršene samo skromnije modifikacije. Boing je 2005.godine objavio razvoj 747-8 Intercontinental koji bi trebao da ima nosivost od 439.985 kg i dolet od 14.815 km.
Treba pomenuti da USAAF koristi 747–200 kao predsednički avion popularno nazvan Air Force One U dosadašnjoj upotebi 747 je imao 122 nezgoda i 35 otmica. U nezgodama je poginulo 2.850 lica a u otmicama 882. Što se tiče velikih nesreća tri 747 su pala zbog lošeg održavanja i pilotske greške, a jedan su oborili sovjetski lovci 1983.godine, a za jedan još uvek nije utvrđen uzrok pada (TWA let 800). Nekoliko prvih 747 se danas već nalaze u muzejima a nekoliko je prepravljeno i u restorane.
Ukupno je proizvedeno više od 1.300 747 i to: 250 747–100 (167 747–100, 45 747–100SP, 29 747–100SR i 9 747–100B), 393 747–200 (225 747–200, 73 747–200F, 13 747–200C, 78 747–200M i 4 vojna), 81 747–300 (56 putničkih, 21 747–300M I 4 747–300SR), 685 747–400 (u osam varijanti) i 3 747–400 Dreamlifter. Što se tiče 747–8 planirano je da prvi primerci budu isporučeni 2010.godine, a već je naručeno 106 primeraka i to: 78 747–8F i 28 747–8I.
Aslani Samir
Copyright © 2008 Aero-Plan All rights reserved.
Dozvoljeno je kopiranje tekstova, crteža i fotografija za neprofitne internet prezentacije. Komercijalna upotreba moguća uz dozvolu autora članka i redakcije sajta.