Bitka za Holandiju

Napad na Holandiju (Fall Gelb)

Grupa armija B je dobila zadatak da osvoji Holandiju i to 18.armija sastavljena od 9.oklopne divizije, 1.konjičke divizije, četiri motorizovana puka SS-a i 7 pešadijskih divizija (4 aktivne i 3 rezervne divizije) što je ovu armiju činilo najslabijom od svih nemačkih armija na zapadu. Istovremeno Luftwaffe je za napad prikupila vazdušnodesantni korpus (Luftlandekorps) generala Sudeta (Kurt Student) koji se sastojao od: 7.padobranske i 22.vazdušnotransportne (Luftlande-Infanteriedivision) divizije; i 2.vazdušnu flotu (Luftflotte 2) generala Keserlinga.

Za transport vazdušnodesantnih snaga prikupljeno je 425 transportnih aviona (401 Junkersa Ju-52), koje su trebale da zauzmu Hag, Roterdam i mostove preko reka Lek, Val (Vaal) i Meze (Maas) kako bi se holandske snage odsekle od anglo-francuskih snaga. Za podršku padobrancima formiran je 2.specijalni vazduhoplovni korpus (Fliegerkorps zbV 2) generala Pucera (Putzier) koji je u svom sastavu imao dva bombarderska puka: KG4 (103 He-111 i 37 Ju-88) i KG54 (107 He-111) svega 247 bombardera. Luftflotte 2 je pored ove jedinice u svom sastavu imala još 4.vazduhoplovni korpus: KG27 (105 He-111), KG30 (104 Ju-88) i LG1 (73 He-111 i 70 Ju-88), 8.vazduhoplovni korpus generala Rihthofena koji se specijalizovao za pružanje podrške kopnenim snagama: KG77 (113 Do-17), StG2 (81 Ju-87 i 6 Do-17), I/StG76 (39 Ju-87), StG77 (82 Ju-87 i 6 Do-17), LG2 i po jedna lovačka grupa iz JG1, JG21 i JG27 (135 Bf-109). Lovačku podršku su pružali JG3, JG20, JG26, JG27 (640 Me-109 i 36 Ar.68),  ZG1 i ZG26 (145 Bf-110) koji su bili podeljeni u dve komande. Sve u svemu za napad na Holandiju su prikupljeno 1.836 aviona i to 1.025 bombardera i 811 lovaca.[1]

Od početka maja nemački avioni su preletali Holandiju, tako da u noći između 9. i 10.maja prelet velike grupe nemačkih aviona nije smatran neuobičajenim. No, nemački avioni su se nakon što su preleteli Holadniju nad morem okrenuli za 180° i u brišućem letu napali aerodrome Bergen, Valkenburg, Jepenburg (Ypenburg) i Šiphol. Rezultat napada je bio polovičan, kod Bergena avioni su bili raštrkani pa nije bilo velikih gubitaka, dok su avioni sa aerodroma Jepenburg i Šiphol uspeli da polete i izbegnu uništenje na zemlji. Svega 15 aviona je uništeno na zemlji ali je dosta oštećeno.

Nemački plan je predviđao da se vazdušnim desantom zauzmu Roterdam i Hag. Za izvršenje zadatka planirana su tri odvojena desanta: prvi na aerodrome Valkenburg, Okenburg (Ockenburg) i Jepenburg, u blizini Haga; a drugi na roterdamski aerodrom Valhaven (Waalhaven) i most u centru Roterdama, a treći na mostove kod Moerdijka (Moerdijk) i Dordrečta (Dordrecht).

Glavina padobranaca je trebala da se desantira u okolini Roterdama, a samo jedan bataljon oko Haga da osigura aerodrome kako bi se omogućilo sletanje 47. pešadijskog puka. No desant nije išao po planu, padobranci su zbog magle i nedostataka orjentira desantirani na širem području a razmak između padobranskog napada i doleta pjačanja je bio svega 15 minuta. Aerodrom Valkenburg je brzo zauzet ali se pokazalo da je pista meka za sletanje Ju-52. Holanđani su na pistu aerodroma Jepenburg postavili prepreke, a isto je bilo i na aerodromu Okenburg, tako da su se borbe za aerodrome protegle tokom celog dana. Holandska PVO je dosta dobro funkcionisala, samo kod Jepenburga artiljerija je oborila 11 Ju-52 prvog talasa, a ukupno preko 200 nemačkih aviona je pogođeno. Do podneva piste su postale zakrčene olupinama uništenih Ju-52. Komandant 22.divizije je odmah nakon sletanja zatražio dozvolu da obustavi napad na Hag, a sve desantirane trupe su dobile naređenje da se probiju ka Roterdamu.

Desant na Roterdam je bio znatno uspešniji, padobranci su u prvom naletu zauzeli roterdamski aerodrom, a istovremeno je 12 hidroaviona He-59 sletelo na vodu u blizini Vilemsovog mosta. Sa aviona se iskrcalo 150 padobranaca i jurišnih inžinjeraca, koji su zauzeli most. Holandske snage su bile iznenađene ali su brzo krenule u napad. Padobranci su uspeli da odbiju par juriša na most a zatim su im se pridružio i 3.padobranski bataljon iz 1.padobranskog puka koji su se spustili na roterdamski stadion. Holanđani su pokušali da koncentrišu vatru sa ratnih brodova kako bi skršili otpor na mostu ali bezuspešno.

Za to vreme 1. i 2. padobranski bataljon 1.padobranskog puka su uspeli da zauzmu mostove kod Moerdijka. Na sreću Nemaca francuske trupe koje su hitale u pomoć Holanđanima su stale kod grada Brede, i dok su francuske komande pokušavale da utvrde jačinu nemačkih snaga 9.oklopna divizija je stigla do Moerdijskih mostova. Ovim manevrom Nemci su uspeli da preseku Holandiju na dva dela i da u svakom slučaju spreče spajanje anglo-francuskih snaga sa holandskim koje su sada ostale izolovane u „Tvrđavi Holandija“. Za to vreme su borbe u Roterdamu došle do vrhunca a 13.maja prethodnica 9.oklopne divizije se povezala sa trupama na mostu. Holanđani su 14.maja zatražili primirje, ali Luftwaffe je su za slučaj da pregovori neuspeju za 15⁰⁰ časova naredila bombardovanje holanskih snaga u blizini mosta. S druge strane holandski komandant Roterdama je dobio naređenje da odugovlači pregovore. Kako su se pregovori otegli izdato je naređenje da se bombardovanje odlaže, ali avioni su već uvukli radio antene, pa nisu mogli da prime to naređenje. U napad su poslati bombarderi Heinkel He-111 iz KG54, koji su imali naređenje da ako uoče crvene rakete prekinu napad. Neki avioni jesu a neki nisu uočili svetleće rakete. Od ukupnog broja 43 aviona nisu bacila bombe na grad, dok je 57 bacilo 97 tona bombi koje su žestoko su razorile severni mostobran. U napadu je zapaljeno skadište margarina što je pomoglo da se razvije požar. U požaru koji se razvio uništio je oko 2,9 km² gradskog jezgra, oko 980 ljudi je poginulo, a oko 78.000 ostalo bez krova nad glavom.[2] Holandska vrhovna komandant je već sledećeg dana potpisao kapitulaciju. Nemački padobranci su imali 1.745 izbačenih iz stroja (od ovog broja je 1.200 zarobljeno i prebačeno u Veliku Britaniju), čak je u general Sudet igrom slučaja ranjen u trenutku potpisivanja holandske kapitulacije.[3]

Prvog dana borbi jedna od dve lovačke eskadrile opremljene sa G.1 je skoro kompletna uništena na zemlji, dok je osam aviona druge eskadrile uspelo da obori 13 aviona Luftwaffe. Jedanestog maja lovci Fokker G.1 su uspeli da obore 7 aviona Luftwaffe, a 14.maja G.1 je oborio jedan Bf-109. Piloti D.XXI su tokom borbi imali 15 potvrđenih i 17 verovatnih pobeda.

Britanske i francuske eskadrile su delovale nad Holandijom. RAF je tokom 10.maja poslao u pomoć Holanđanima 33 Blenhajma. Prvo je grupa od 6 Blenhajma napala nemačka uporišta, ali je samo jedan uspeo da se vrati u Veliku Britaniju. Druga grupa od 8 Blenhajma je uspela da bombarduje Valahaven i da na zemlji uništi 16 Ju-52[4]. U toku noći RAF je poslao ukupno 36 Velingtona u napad koji su bacili 58 tona bombi. Grupa od 12 Blenhajma je bombardovala aerodrom Jepenburg uz gubitak od tri bombardera. U naredna tri dana RAF je angažovao stanoviti broj aviona za operacije u Holandiji, ali to nije spasilo Holanđane, koji su prvog dana rata imali 51 borbeni let, drugog 31, trećeg 48, četvrtog 23 i 14.maja 18.

Holanđani su u toku rata izgubili 75 avijatičara i 94 aviona; i to 34 na zemlji (2 Fokker T.V, 12 Fokker G.1A, 5 Fokker D.XXI, 2 Douglas 8A-3N, 9 Fokker C.V, 4 FK-51), 43 u borbi (5 Fokker T.V, 2 Fokker C.X, 9 Fokker G.1A, 11 Fokker D.XXI, 8 Fokker C.V, 8 Douglas 8A-3N) i 17 zbog drugih razloga (2 Fokker T.V, 1 Fokker C.X, 1 Fokker G.1A,1 Fokker G.1B, 4 Fokker D.XXI, 5 Fokker D.XVII, 1 Douglas 8A-3N i 2 FK-51).[5] U trenutku kapitulacije Luchtvaarafadeling je raspolagalo sa svega 45 borbenih aviona, koji su uništeni kako ne bi pali Nemcima u ruke.

Luftwaffe je tokom holandske kampanje imala velike gubitke, zvanična statistika je skinula 231 avion s brojnog stanja, a još 42 su bila oštećena više od 60%, 55 manje od 60%. No, najteže gubitke je pretrpela transportna avijacija, uništeno je 167 Ju-52[6] a sa oštećenim broj Ju-52 van upotrebe je bio oko 220. Borbena avijacija je imala manje gubitke: 28 He-111, 18 Ju-88, 6 Ju-87, 8 Me-110, 29 Bf-109, 6 Hs-126, 2 Hs-123, 4 He-59, 2 Do-215, 5 Do-17.[7]
Aslani Samir

[2] Len Deighton Munjeviti rat  Zagreb, 1981., Centar za informacije i publikacije str.281

[3] http://home.deds.nl/~bhummel/index2.html

[4] http://www.waroverholland.nl/index.php?url=/airplane_losses_1.html

[5] http://home.deds.nl/~bhummel/index2.html

[6] Luftwaffe: The Allied Intelligence Files By Paul Sinnott str.127

[7] http://home.deds.nl/~bhummel/index2.html