Jedrilica – vazduhoplov nepokretnih krila, bez sopstvenog mehaničkog pogona. U vazduhu se održava uzgonom krila, a da bi poletela mora biti povučena ili otisnuta u vazduh.
Vojna enciklopedija, tom IV, str.46
Prve jedrilice projektovao je još Leonardo da Vinči, ali interesovanje za jedriličarstvo raste u 19.veku a najzapaženiji su radovi nemačkog inžinjera i konstruktora Ota Lilijentala (Lilinethal Otto). U drugoj polovini 19.veka Lilijental je konstruisao veliki broj različitih jedrilica kojima je uspeo da leti i do 250 metara, a ukupno je imao preko 2.000 letova.
U međuvremenu su braća Rajt (Wilbur i Orville Wright) uspeli da konstruišu mašinu za letenje – avion.
Avion je rođen 17.decembra 1903.godine kada su braća Rajt izveli let mašinom koju su nazvali „Letač 1“ (Flayer I) u Kiti Hoku (Kitty Hawk). Sam let je je trajao 12 sekundi. Širom sveta odjeknuće vest da je čovek uspeo da poleti. Vek avijacije je počeo.
Luj Blerio (Louis Bleriot) je 25.jula 1909.godine preleteo kanal Lamanš, za nagradu od 1.000£ funti koju je ponudio Dejli Mejl (Daily Mail). Bilo je to vreme otkrića, svakog dana pomerane su granice u dužini i visini leta. Avion je postao zvezda dok su jedrilice padale u zaborav.
Prvi svetski rat je od aviona načinio oružje, a avijatičari su postali novi heroji.
Kada je rat završen, Nemačka kao poražena sila nije imala prava da poseduje ratno vazduhoplovstvo, a zabranjena je proizvodnja aviona. Kako bi se izigrala saveznička zabrana u Nemačkoj je obnovljen interes za jedriličarstvo. Rade se projekti jedrilica kako za obuku početnika (klizač), tako i visokosposobne jedrilice.