Glava II – Kako poleteti?
Oto Lilijental je konstruisao jedrilice tako da je mogao da trči niz padinu kako bi poleteo. Posle Prvog svetskog rata nemački jedriličari su konstruisali praćku koja se sastojala od gumenog užeta dužine 30 do 40 metara, na čijoj sredini je pričvršćena čelična alka, a na krajevima su pričvršćeni jaki konopci.
Lansiranje jedrilice uz pomoću gumene praćke
Startovanje se vršilo na sledeći način: repni deo jedrilice bi bio pričvršćen za stub a krila su morala da budu ispravljena. Na nosu jedrilice postavljena je kuka kroz koju bi se provukla čelična alka. Gumeno uže bi jedriličari zatezali u obliku latinčnog slova „V“ tako što bi se podelili u dve grupe, po jedna za svaki krak užeta koje bi vukli prvo hodajući a zatim i trčeći. Kada se postigne dovoljna zategnutost stub za koji je rep jedrilice bio pričvršćen bi se otpustio i jedrilica bi poletela.
Pored praćke jedrilice su poletale uz pomoć autovitla i avio zaprege. Poletanje uz autovitlo se izvodilo tako što bi se jedrilica sajlom zakačila za vitlo a kod aviozaprege avion šlepa jedrilicu dok se ne postigne željena visina nakon čega se jedrilica otkači i počinje samostalni let.