Kada samo jednom osetite zadovoljstvo koje pruža letenje,
zauvek ćete hodati zemljom očiju okrenutih nebu,
jer ste tamo bili i čeznućete da se tamo vratite
Leonardo da Vinči
Ažurirano 01.10.2008.godine
Norveška
Norveška između dva svetska rata nije imala samostalno vazduhoplovstvo već je ono bilo podeljeno između kopnene vojske i mornarice. Armijsko vazduhoplovstvo (Hærens flygevåpen) je bilo raspoređeno u tri sektora: severni, centralani i južni. Područje južne Norveške su branile tri eskadrile: bombarderska (13), izviđačka (14) i lovačka (13) eskadrila, ovde treba dodati avione letačke škole (27) i avione koji su bili u fabrici aviona u Kjeleru (8), ukupno 75 aviona (7 Fokker C.V.E, 18 Fokker C.V.D, 25 Tiger Moth, 2 Moth, 4 Caprioni Ca 310, 5 Gloster Gladiator Mk.I i 6 Mk.II, 3 Scimitar, 6 Curtiss Hawk) raspoređenih na četiri aerodroma (Sola, Kjeler, Forneu i Ojeren (Øyeren)). Područje centralne Norveške branila je mešovita eskadrila od 13, a severnu Norvešku eskadrila od 7 aviona, ukupno 20 aviona (9 Fokker C.V.E, 4 Tiger Moth i 1 Moth, 6 Fokker C.V.D). Sve u svemu armijsko vazduhoplovstvo je raspolagalo sa 96 aviona.
Mornaričko vazduhoplovstvo (Marinens flygevesen) je raspolagalo sa tri eskadrile i 44 aviona (5MF-8, 3 MF-10, 19 MF-11, 6 He-115a, 6 DT-2, 4 Breda Ba.28 i 1 Ju-52) od kojih je 28 bilo operativno. Kako bi se ojačala lovačka avijacija u SAD je kupljeno 24 Curttss Hawk 75A od kojih je samo 6 bilo raspakovano u aprilu 1940.godine.
Nemački napad na Norvešku (Operation Weserübung)
Kraljevina Norveška je početkom 1940.godine postala strateški veoma značajna za Veliku Britaniju i Nemačku. Nemcima je bila bitna luka Narvik (Narvik) i pruga kojom se iz Švedske prevozila gvozdena ruda.
Britanski admiralitet je početkom 1940.godine izradio plan zaposedanja norveških luka, u sklopu operacije bilo bi izvedeno i miniranje norveških teritorijalnih voda. Napad je odložen zbog usaglašavanja sa francuskim generalštabom. Tako da je operacija zakazana za 5.aprila odložena na tri dana. S druge strane Hitler je 1.aprila izdao naređenje da napad počne 9.aprila.
Za napad su prikupljene velike pomorske snage: 3 bojna broda, 7 krstarica, 19 razarača, 3 torpiljarke, 12 torpednih čamaca i 12 minolovaca i veliki broj transportnih brodova. Desantne snage je činio 21.armijski korpus sa šest divizija. Luftwaffe je za desantne operacije u Norveškoj prikupila 557 transportnih aviona Ju-52/3, 342 srednja bombardera (KG4, KG26, KG30, KGr100), 39 obrušavajućih bombardera (I/StG1), 102 lovca (II/JG27, I/ZG1, I/ZG76), ukupno 1.098 aviona i 1.padobranski bataljon 1.padobranskog puka (Fallschirmjäger Regiment 1) u sastavu 10.vazduhoplovnog korpusa (Fliegerkorps X) koji je 12.aprila preimenovan u 5.vazdušnu flotu (Luftflotte 5). Za izviđanje nad severnim morem formirana je eskadrila za daljinsko izviđanje (Fernaufklärungstaffel) sa 6 Fw 200.
Nemačke snage su podeljene u osam grupa, šest pomorskih sa zadatkom da zauzmu Oslo, Bergen, Tronhajm, Kristijansand (Kristiansand), Egersund i Narvik, i dva grupe koje su trebale vazdušnim desantom da zauzmu aerodrome Forneu kod Osla i Sola na zapadu Norveške.
Napad se odvijao munjevito. U zoru 9.aprila nemačke trupe su ušle u Dansku, a pomorski desant je bio uspešan. Nemačke snage su se iskrcale u luke: Bergen, Tronhajm, Kristijansand, Egersund i Narvik. Pomorski desant na Oslo nije uspeo jer su topovi tvrđave Oskarsborg (Oscarsborg) koja zatvara prilaz luci potopili krstaricu Bliher (Panzerschiff Blücher), pa su snage iskrcane južnije. Loše vreme je stvorilo dosta zabuna i prilikom vazdušnog desanta na norveške aerodrome. Lovačka eskadrila sa Forneu su uspela da obori 2 Meseršmita Bf-110, 2 Hajnkela He-111 i jedan Junkers Ju-52, uz gubitak od 3 Gladijatora.[1] Padobranci su zauzeli aerodrome Sola i Forneu uz sporadičan otpor Norvežana, a na samim aerodromima uništeno je 24 norveških aviona[2]. Trupe desantirane na Forneu su uspele da se probiju do Osla, i da grad zauzmu lukavstvom. Nemački komandat je jednostavno napravio paradu u centru što je stvorilo utisak da je grad u rukama Nemaca. Prvog dana borbi Luftwaffe je izvela 680 borbenih letova, a izgubila je 43 aviona.
U narednih nekoliko nedelja vodiće se žestoke borbe između Luftwaffe i RN koja je u norveškim teritorijalnim vodama imala jake snage koje su imale zadatak da postavljaju minska polja. Na prvu informaciju o isplovljavanju nemačke flote glavnina britanskih brodova se uputila ka severu kako bi sprečila mogući prodor u Atlantik, što je omogućilo nemačkim pomorskim snagama da se iskrcaju uz sporadičan otpor norveških snaga.
RAF je već 7.aprila na informaciju o nemačkim brodovima u norveškim vodama poslao u izviđanje avione 202.eskadrile Obalske komande koji su otkrili džepni bojni brod, 2 krstarice i 10 razarača. U napad su poslane dve eskadrile (82. i 107.eskadrila) sa 12 Bristol Blenhajma a nešto kasnije u napad je poletela i grupa od 24 Vikers Velingtona (9. i 115.eskadrila), ali je zbog lošeg vremena gađanje bilo neprecizno.
Britanci su za vazdušne operacije u Norveškoj prikupili eskadrile RN FAA, bombarderske i obalske i lovačke komande, ali su najviše angažovane četiri eskadrile RN FAA (Squadron No800, 801, 810 i 820) sa 73 aviona (29 Blackburn Sku, 5 Blackburn Roka, 21 Farey Swordfish i 18 Gloster See Gladiator), dve lovačke eskadrile RAF-a (Squadron No263 i No 46).
Kod Bergena je 9.aprila došlo do pomorskog sukoba pa je intervenisala Luftwaffe (KG26) čiji su bombarderi potopili razarač Gurka (HMS Ghurka), dok su bojni brod Rodni (HMS Rodney) i dve krstarice oštećene (HMS Southampton i HMS Glasgow). RAF-ovi avioni su istog dana otkrili krstaricu Kenigsberg (Panzerschiff Königsberg) u Bergenu. Iste večeri su je bombardovale dve eskadrile RAF-a (12 Hempdona i 12 Wlingtona), a zatim su je 10.aprila napale i eskadrile RN FAA sa Orkanskih ostrva i iz Skapa Floa. Napad obrušavajućih bombardera Skua (Blackburn Skua) je bio uspešan jer je krstarica je potopljena pošto je pogođena sa pet bombi. Istog dana Luftwaffe je sa 60 bombardera napala Skapa Flo, ali nije nanela veliku štetu. RN FAA je uzvratila napadom na luku Bergen 12.aprila sa 20 aviona.
Kopnene operacije saveznika su 14.aprila, koji su formirali dve operativne grupe, jednu da zauzme Tronhajm, a drugu za Narvik. U tom trenutku Nemci su imali već 25.000 vojnika u Norveškoj. Istog dana eskadrile FAA su još dva puta napadale luku Bergen u kojima je potopljen jedan transportni brod, a dva dana kasnije su oštetile nemački školski brod.
Prva grupa se iskrcala kod Namsosa i Onalsnesa (Åndalsnes) u nameri da napadnu Nemce kod Tronhajma sa severa i juga, severna grupa je nastupala sve do 21.aprila kada su je nemačke snage zaustavile kod Stejnkera (Steinkjer).
Veliko prisustvo Luftwaffe je nateralo RAF i RN FAA da 800. i 801.eskadrilu koje su delovale sa Orkanskih ostrva prebace na nosače aviona Ark Rojal (HMS Ark Royal), a na Glorijus (HMS Glorius) 803.eskadrilu i 263.eskadrilu RAF-a. Oba broda su 21.aprila isplovili iz Skpa Floa ka Norveškoj. RAF-ova 263.lovačka eskadrila (18 Gladijatora) je 24.aprila preletela sa HMS Gloriusa na zaleđeno jezero (Lesjaskog) u Norveškoj, gde su je eskadrila u naredna dva dana potpuno uništena.
Južna grupa je pokušala da se poveže sa nerveškim snagama i da uspostavi front u centralnoj Norveškoj ali je više puta tučena pa je bila prisiljena da se krajem aprila evakuiše. Onalsens je evakuisan 2.maja a Namsos 3.maja. Evakuaciju je pokrivala RN. Nosači aviona Ark Rojal i Glorius su 1.maja bili žestoko napadnuti od Luftwaffe, a zbog mogućeg napada nemačkih podmornica brodovi su dobili naređenje da se povuku. Ark Rojal se 6.maja vratio u norveške vode, u narednih 14 dana njegovi avioni su bili stalno u borbi patrolirajući iznad Narvika.
Grupa određena da zauzme Narvik je počela iskrcavanje 14.aprila kod Harsta, 27.aprila su stigle nove jedinice, a napad je određen za 22.maj ali je otkazan zbog sloma fronta u Francuskoj pa je izvršena evakuacija snaga iz Norveške. U Norvešku se 21.maja vratila ponovo popunjena 263.eskadrila čiji su Gladijatori preleteli sa nosača aviona Fjurisa (HMS Furius) na aerodrom kod Bardufosa (Bardufoss) severno od Narvika. U Norvešku je 14.maja trebala da stigne 46.eskadrila (8 Harikena), ali je zbog lošeg vremena prelet otkazan. Eskadrila je tek 26.maja preletela sa nosača aviona Gloriusa na aerodrom kod Skanlanda (Skaanland), ali su se dva Harikena srušila pri sletanju zbog loše piste, pa je ostalih osam Harikena sletelo severno od Narvika kod Bardufosa.
Luftwaffe je tokom borbi u Norveškoj uništila 96 britanskih aviona i 1 krstaricu, 6 razarača, 21 mnji ratni brod i 21 transportni brod uz gubitak od 260 aviona, 342 poginula i 448 nestalih vojnika i oficira. Loši kopneni putevi i nemogućnost da se pojačanja i snabdevanja prebace pomorskim putem su naterali nemačku komandu da za transport angažuje Luftwaffe. Više od 500 Junkersa Ju-52 je tokom kampanje imalo 3.018 letova[3] uz gubitak od 86 aviona u kojima je transportovano 29.280 vojnika i 2.376 t ratnog materijala.[4]
S druge strane norveško vazduhoplovstvo je nastavilo da deluje sve do kraja rata obavljajući izviđačke letove, čak je grupa od 4 Hajnkela He-115 preletelo u Veliku Britaniju. RAF je imao relativno skromne gubitke.
Ratne mornarice su imale znatno veće gubitke nemačka mornarica je izgubila jednu tešku i dve lake krstarice i 9 razarača, a oštećeni su džepni bojni brod, 2 bojna krstaša, 1 teška i 1 laka krstarica.