|
Aerodrom Ponikve
(IATA:
UZC, ICAO:
LYUZ) se nalazi na 43°53′56″N
19°41′52″E
/ 43.89889°N.
Građen je između 1979. i 1983.godine kao pomoćni aerodrom za potrebe
Jugoslovenskog Ratnog Vazduhoplovstva. Aerodorom se prostire se na
više od 575 hektara, a nalazi na 12 km od Užica, na nadmarskoj
visini od 904/918 metara (2.966/3.012 ft), a raspolaže sa dve piste,
asfaltnom dužine 3.200 metara (10.499 ft) i širina 45 u pravcu
11L/29R i travnatu dužine 1.500 metara (4.921 ft) pravac
11R/29L. Tačke obaveznog javljanja pre ulaska u zonu aerodroma su:
Užice ili Bajna Bašta na 1.550 m QNH i 1.300 m QNH u odletu.
Na aerodrom je 1992.godine preleteo 117.lovački puk sa tri
eskadrile, dve lovačke (124.lae i 125.lae) i jedna izviđačka
(352.iae), prve dve su letele na lovcima presretačima MiG-21, dok je
izviđačka eskadrila letela na izviđačkoj verziji MiG-21R.
117.lovački puk je do tada bio stacioniran na aerodromu Bihać.
Nakon završetak rata u Bosni i Hercegovini i potpisivanja Dejtonskog
sporazuma aerodrom je adaptiran i za civilni saobraćaj. Tokom
1996.godine Jatov ATR-72 je dva puta nedeljno leteo na liniji Užice
– Beograd – Tivat - Užice. Kako nisu postojali prateći objekti kao
aerodromska zgrada korišćen je Muzej Kadinjača koji se nalazi na 4
km od samog aerodroma. Civilni letovi su obustavljeni 1998.godine
zbog nerentabilnosti.
Aerodrom je tokom NATO bombardovanja 1999.godine bio stalna meta
napada. U to vreme na aerodromu je privremeno baziran jedan MiG-29
(sr.18106) iz sastava 127.lovačke eskadrile, koji je u noći 24.marta
pogođen. Na aerodrom je nekoliko dana kasnije preleteo MiG-29
(sr.18110) sa Podgoričkog aerodroma, ali je i on nekoliko dana
kasnije uništen. Pored MiG-29 na aerodromu Ponikve su se nalazili i
avioni J-22 Orao iz sastva 98.lovačko-bombarderkog puka (Lađevci),
G-4 Galeb i MiG-21. O akcijama aviona JRV sa aerodroma Ponikve ima
malo podataka, ako se izuzme informacija o napadu na Tuzlanski
aerodrom. Napad je navodno izveden 18.aprila 1999.godine sa 6 J-22
Orao, 2 MiG-21 i 1 G-4. Prema istim informacijama na Tuzlanskom
aerodromu navodno je uništeno 17 aviona i 3 helikoptera. Na našoj
strani je izgubljen jedan J-22 Orao, a jedan MiG-21 je prinudno
sleteo na 10 km od samog aerodroma. Sam aerodrom je za 78 dana
bombardovan je 36 puta. Pista je pogođena sa 92 avion bombe
različitih kalibara, dok je na aerodromski kompleks ukupno bačeno
više od 800 projektila.
Nakon završetka rata aerodrom je obnovljen a najviše problema
zadavalo je uklanjanje neksplodiranih bombi i raketa, a na samoj
pisti je uklonjeno 29 bombi. Nažalost zbog nedostataka sredstava dva
MiG-21 i šest J-22 Orao su i dalje zatrpana u betonskim kaponirima u
blizini aerodroma sa više od 16 tona brobenih sredstava i goriva,
što otežava njihovo demontiranje.
Nakon 2000.godine ponovo je postala aktuelna ideja da se Ponikve
pretvore u civilni aerodrom. Ovo je bilo lakše reći no izvesti. Sam
aerodrom je teško oštećen tokom bombardovanja tako da se krenulo sa
rekonstrukcijom piste. U prvoj fazi je rekonstruisano 2.300 metara
piste, a ostalo je da se rekonstruiše još 800 metara. U sledećoj
fazi bi trebalo rekonstruisati kontrolni toranj i osavremeniti
navigacionu opremu. Objekat sa terminalima bi trebalo da dobije
modernu sigurnosnu opremu. Planirana je izgradnja pristanišne
zgrade, platofrme za avione, kao i pratećih prostorija za smeštaj
vatrogasne i zimske službe. Istovremeno bi trebalo izgraditi i
prateću električnu, vodovodnu i saobraćajnu infrastrukturu.
Kako bi se aerodrom osposobio za primanje čak i najvećih aviona
pistu bi trebalo produžiti na 3.400 metara, uz dodatno ojačanje kako
bi mogla da prihvati i avione poput Boinga 747. U prilog daljem
razvoju aerodroma Ponikve ide u prilog činjenica da aerodrom ima
najveći broj povoljnih dana za letenje.
Kako država nije u situaciji da sama izvede ceo projekat
27.septembra 2006.godine Ministarstvo odbrane je najavilo mogućnost
prodaje aerodroma. Dalji razvoj aerodroma Ponikve zavisi od
rešavanja tri problema, prvo uklanjanje zatrpanih vojnih aviona i
deminiranje aerodromskog kompleksa, regulisanja odnosa sa BiH jer se
aerodrom nalazi vrlo blizu državne granice i pronalaženje
zainteresovanih investitora.
Regionalna privredna komora Užice je zajedno sa organizacijama iz
Grčke, Italije, Nemačke, Mađarske, Slovačke, Poljske i Ukrajine, a
pod pokroviteljstvom Evropske Unije izradila projekat RAIRDEV
(Regional Airports' Interaction for Regional Development –
Interakcija regionalnih aerodroma u cilju privrednog razvoja
regiona). Projektom se planira povezivanje osam regionalnih
aerodroma iz centralne i jugo-istočne Evrope. Prema prvim procenama
osposobljavanje aerodroma za putnički i teretni saobraćaj bi trebalo
više od 19 miliona evra a uz stabilno finansiranje ceo projekat bi
bio završen za tri godine.
Za sada je u rekonstrukciju aerodroma uloženo oko 110 milona dinara,
a najveći deo je obezbedila Vlada Republike Srbije kroz Nacionalni
Investicioni Plan, Evropska Unija je projekat podržala sa 124
hiljade evra, a aerodrom „Nikola Tesla“ je investirao 3,5 miliona
dinara.
U poslednje vreme se postavlja i pitanje rentabilnosti aerodroma,
ako se ima u vidu da je u Srbiji jedino aerodrom „Nikola Tesla“
poslovao pozitivno. Budžetom NIP-a za 2008.godinu nisu planirana
sredstva za dalju sanaciju razvoj aerodroma Ponikve, a kako je danas
ekonomska situacija znatno lošija ni u 2009.godini neće biti većih
ulaganja.
Regionalna privredna komora Užica je u sklopu projekta RAIRDEV
vršila procenu isplativosti aerodroma, kojim se potvrđuje da bi u
prvih pet godina aerodrom imao manjak od 3,7 milona evra ali bi
istovremeno zlatiborski okrug imao povećanje prometa za 21.8 milona
evra.
Iako je Srbija potpisnica Sporazuma o otvorenom nebu naš vazdušni
prostor još uvek nije liberalizovan sve u očekivanju privatizacije
Jat ervajza. Ovo znatno otežava dolazak lou kost kompanija koje su
zainteresovane za korišćenje aerodroma Ponikve i Car Konstantin u
Nišu. Možda najveća šansa za aerodrom Ponikve leži u daljem razvoju
turizma u zapadnoj Srbiji. No ovo jeste potencijal koji nije lako
iskoristiti jer naša turistička infrastruktura još uvek nema
tur-operatere koji bi mogli da prodaju Zlatibor, Mokru Goru i Taru
na evropskom turističkom tržištu.
Šta će se dalje događati sa aerodromom Ponikve ostaje da se vidi. |
