Kada samo jednom osetite zadovoljstvo koje pruža letenje,

zauvek ćete hodati zemljom očiju okrenutih nebu,

jer ste tamo bili i čeznućete da se tamo vratite

Leonardo da Vinči

Ažurirano 15.02.2009.godine

UTVA Avio Industrija

 
D.O.O. „UTVA” Avio Industrije Pančevo, u svojoj za vazduhoplovstvo izuzetno dugoj i respektabilnoj istoriji, prešla je put od nekadašnjeg proizvođača jedrilica do proizvodnje delova za svemirske letilice. Danas je ona jedini preostali proizvođač vazduhoplova u Srbiji, koja je svakako svojom bogatom vazduhoplovnom tradicijom dostigla neke od najviših dometa svog tehnološkog razvoja i povezivanja sa svetskom privredom.

UTVA je osnovana 05. juna.1937. godine u Zemunu formiranjem Jedriličarske zadruge „Utva”s.o.j. Marta 1939. godine Jedriličarska zadruga "UTVA" s.o.j., pridruživanjem kapitala industrijalaca toga vremena, prerasla je u fabriku letilica „UTVA” a.d. Istovremeno je odlučeno da ova fabrika u svojoj početnoj fazi bude locirana u Pančevu, jer je Senat municipalnog grada Pančeva besplatno ustupio na trajno korišćenje veliki kompleks zemljišta. Gradnja fabričkih hala na ustupljenom zemljištu počela je 1939. godine, a u drugoj polovini 1940. godine izvršeno je preseljenje fabrike iz Zemuna u Pančevo. Od svog osnivanja pa sve do 1958.godine fabrika je proizvodila devet tipova jedrilica.

Posle oslobođenja Pančeva 1944. godine, A.D. „UTVA” i njeni proizvodni kapaciteti stavljeni su pod privremenu upravu poverenika Mesnog narodnooslobodilačkog odbora, a zatim zbog svog značaja i pod ingerenciju novoformirane Uprave za vojnu industriju sve do 23. oktobra 1954. godine. U ovom periodu u Fabrici se proizvode klipni avioni za osnovnu letačku obuku, modeli „Trojka”, „212”, „213” i „Aero-3”.
U to vreme, početkom pedesetih godina prošlog veka, u UTVI nastaju teški dani jer je veliki broj mašina, kadrova i projekata, iz strateških razloga, preseljen u druge krajeve tadašnje Jugoslavije. Od potencijala IKARUSA, UTVE i drugih fabrika vazduhoplova iz basena Beograda, formirana je fabrika aviona SOKO u Mostaru. U novonastaloj situaciji uvek uporni vazduhoplovci nisu se predavali pa je, u cilju samoodržavanja, fabrika proširila asortiman svojih proizvoda. Pored odluke da se u UTVI projektuje sopstvenim snagama novi avion metalne konstrukcije „UTVA 56", odlučeno je da se rade i drugi proizvodi široke potrošnje. Uporedo sa avionima pravili su se i aluminijumski prozori od čega je kasnije nastala posebna fabrika.

Godine 1959. završen je prototip aviona "UTVA 60", što nije bilo prepreka da se radi na projektovanju i izradi silosa, mešaona stočne hrane, nadgradnji za teretna vozila, pa čak i prototipu putničkog vozila. Iz svih ovih projekata kasnije su nastale nezavisne fabrike priznate u svojim oblastima proizvodnje.
UTVA je vršila i pružanje usluge avio-tretiranja zasađenih površina svojim avionima "UTVA 65P" čak i u Indiji, Alžiru i drugim zemljama.

Uporni „utvaši” projektovali su i proizveli, između ostalih, i visokokrilac metalne konstrukcije „UTVA 66", avion opšte namene, koji je ušao u naoružanje tadašnjeg RV i PVO. Ulaskom u projekat "ORAO" i uvođenjem još jednog Utvinog aviona "UTVA 75" u naoružanje, aviona za selekciju i početnu obuku pilota, UTVA ponovo dobija značaj u namenskoj industriji. U skladu sa tadašnjim zakonima, u UTVI su formirana četiri OOUR-a od kojih je jedan bio OOUR "Utva proizvodnja vazduhoplova" i bavio se realizacijom zadataka za potrebe SSNO i izvršavao proizvodne zadatke vrhunske složenosti. OOUR „Vazduhoplovi ", 1976. godine, Odlukom Saveznih organa, prerasta u OOUR "Utva namenska proizvodnja" i svrstava se u red preduzeća od posebnog značaja za odbranu zemlje. UTVA intenzivno učestvuje u realizaciji programa "ORAO", "G4", kao i značajnih izuzetno kompleksnih nevazduhoplovnih programa kao što su „KAPELA”, „KRMA", čiji je bila i finalista, uz veliki broj manjih programa za potrebe SSNO.
Pojavom ideje o projektovanju i proizvodnji domaćeg Nadzvučnog aviona (NA) i prevazilaženjem mišljenja da se iz strateških razloga fabrike "Namenske industrije" visokih tehnologija grade u centralnim delovima zemlje, daleko od instituta, naučno-istraživačkih i obrazovnih ustanova kao izvora znanja i visokoobrazovnog kadra, osamdesetih godina prošlog veka odlučeno je da se za potrebe tog projekta izgradi nova fabrika na novoj lokaciji u Pančevu. Godine 1987. završena je izgradnja i useljena fabrika na lokaciji na kojoj se danas nalazi.

U periodu od 1987.god. do 1992.god. načinjeni su uspešni koraci na povezivanju sa vrhunskim svetskim proizvođačima vazduhoplova, jer je uočeno da je uspostavljanje međunarodnih kooperacija jedan od mogućih načina zaposlenja viškova kapaciteta visokostručnog kadra i moderne opreme. U veoma kratkom periodu osvojeni su programi OPTICA-Lovaux (Velika Britanija, laki izviđački avion), NORMAN-Fieldmaster (Vel. Brit., teški poljoprivredni avion) za koje je je rađeno sve od projektovanja proizvodnih i montažnih alata i izrade delova do montaže vazduhoplova. UTVA u tom periodu prvi put u svojoj istoriji ulazi u proizvodnju za transportnu avijaciju, na projektima tada novih aviona iz SSSR, „Tupoljev Tu-204” (proizvodnja alata i delova) i „Iljušin Il-114” (proizvodnja delova i atrape za ispitivanje u aero-tunelu).
Takođe, postiže se i vrhunac u civilnoj vazduhoplovnoj industriji – dostiže zahteve kvaliteta kompanije „BOEING” i postaje kooperant najvećeg svetskog proizvođača putničkih aviona u izradi alata, delova i sklopova za modele B737, B757, sa neslućenim potencijalima. Na vrhuncu svog razvoja UTVA Avio Industrija je zapošljavala oko 1700 radnika. Na žalost, ubrzo dolazi do raspada bivše SFRJ što je dovelo do prestanka proizvodnje aviona "ORAO" i "G4" kao i do prekida radova na projektu novog školskog aviona "LASTA", a ekonomski embargo doveo je do prekida uspostavljenih poslova sa stranim proizvođačima vazduhoplova. U nedostatku posla, UTVA se prihvatila poslova opšte opravke aviona "G4" i za te potrebe izradila kompletnu tehnološku dokumentaciju. Izvršeno je osvajanje dela proizvodnog programa SOKO-la, kabinska stakla za ORAO, G4 i helikopter GAZELA. Izvode se promene i modifikacije na vazduhoplovima i drugim sredstvima RV i PVO. Sve ovo bilo je dovoljno samo za puko preživljavanje, a zbog specifičnosti opreme i celokupne situacije u kojoj se našla UTVA, teško je bilo naći alternativni proizvod.
Po potpisivanju Dejtonskog sporazuma i ukidanja sankcija, uspostavljena je ponovo saradnja sa stranim partnerima, ovoga puta to je bio ”IAI-CAG” (Civil Aviation Group) - Izraelska Aerokosmo-tehnička Industrija. Počelo je sa saradnjom na osvajanju biznis - džet aviona "GALAXY" za koga je „UTVA” u početku izradila proizvodne alate, a zatim izrađivala oko 300 pozicija za četiri prototipska aviona do 1400 pozicija za strukturu serijskih aviona, među kojima i veliki broj kritičnih elemenata kao što su okov upornice glavnog stajnog trapa, okviri trupa, prozorski okviri itd. Nakon što su sertifikovani određeni proizvodni procesi, uspostavljena je saradnja i sa delom ”IAI-Bedek” koji se bavi konverzijom putničkih u CARGO avion. Tako je potpisan Ugovor za izradu četiri seta delova za okvir teretnih vrata (oko 1500 pozicija), za konverziju BOEING-a B-747-200. Kada je saradnja trebala da preraste u viši nivo, izrada alata za sklopove i samih sklopova, UTVA je doživela najteži udarac u svojoj istoriji, bombardovana je u prvoj noći NATO agresije istovremeno sa vojnim objektima. U ovom periodu UTVA je izvršila modernizaciju, integraciju i fabrička ispitivanja najsloženije vazdušne platforme naoružanja u istoriji jugoslovenskog vazduhoplovstva – avion G-4M poleteo je 22. marta 1999. godine.

Rušenjem objekata i uništavanjem opreme u njima ponovo je prekinut proizvodni proces u fabrici. U periodu od dve godine, uz ogromna naprezanja i žrtve zaposlenih, sopstvenim sredstvima, bez pomoći države, izvršena je delimična opravka objekata i opreme koja nije u potpunosti uništena, čak i nabavka novih mašina. Nažalost, poslovi remonta sredstava RV i PVO dodeljuju se drugoj organizaciji i narudžbe MO skoro potpuno prestaju, a dobijaju se samo poslovi čije zahteve ni jedna organizacija na tlu naše zemlje ne može da ispuni, kao što su velike opravke struktura vazduhoplova nakon oštećenja. Takođe, zbog iskustva u radu sa aluminijumom, UTVA je uključena i u razvojne programe MO kao što su LVB i NEVA-M1T u izradi delova i sklopova. Jedan od načina za delimično zaposlenje kapaciteta u ovom periodu je i pružanje usluga maloj privredi u projektovanju i izradi raznih alata i opreme. Veoma značajan po složenosti i ekskluzivnosti je bio i program saradnje sa JAT na projektovanju i izradi alata za radioničko modularno održavanje turboventilatorskih motora CFM-56-3B1 za Boing 737. Napori i uloženi trud u pokušaju delimične obnove fabrike nisu bili uzaludni, jer više proizvođača iz zapadne Evrope od 2001. godine pokušava da uspostavi širu saradnju sa UTVOM. Međutim, bez podrške odgovarajućih ministarstava, fondova i banaka, UTVA nije u mogućnosti da prati zahteve za uključenje u evropski program izrade najvećeg putničkog aviona u svetu – AIRBUS A380. Ipak, za firmu SONACA S.A. (Belgija) realizuje se proizvodnja alata za avion EMBRAER, za firmu SOGERMA (Francuska) alati za AIRBUS, kao i delovi za firmu IBA (Belgija, vrhunska medicinska oprema). Za kompaniju S.A.B.C.A (Belgija), UTVA je proizvodila delove novog Regional-Jet aviona FAIRCHILD-DORNIER 728 (program prekinut), a i dalje proizvodi delove za najveću raketu – nosač na svetu ”ARIANE 5”, proizvod EADS (European Aerospace and Defence System).

Program koji bi mogao biti tračak nade u oživljavanje nekad prominentne vazduhoplovne industrije Srbije je svakako izrada dva prototipa klipnog aviona za osnovnu i prelaznu letačku obuku „LASTA 95” na osnovu projekta VTI – Žarkovo. 

Tekst preuzet sa

http://www.yugoimport.com/forum/viewtopic.php?f=163&t=1935

POČETNA STRANA

Copyright © 2009 Aero-Plan All rights reserved.

Dozvoljeno je kopiranje tekstova, crteža i fotografija za neprofitne internet prezentacije. Komercijalna upotreba moguća uz dozvolu autora članka i redakcije sajta.